Banatski rejon ( južnobanatski podrejon sa tri vinogorja: vršačko, belocrkvansko i deliblatsko peščarsko i Severnobanatski podrejon sa dva vinogorja: kikindsko i banatsko potisko ) . Jedno od najpoznatijih banatskih vina je svakako Krokan. Zanimljiva je i priča kako je došlo do nastanka loze i vina: „ Bila je topla ravničarska noć, ogromne njive i…
Gajenje grožđa u Vojvodini ima tradiciju više hiljada godina, još iz rimskog doba. Ovde se, na tradicionalan način proizvode kvalitetna bela, crvena i crna vina, koja su se od davnina iznosila na stolove dvorova, hotela i restorana širom Evrope i sveta. Ova vina potiču od sorti grožđa koja se uzgajaju na tri vojvođanske vinske regije….
Na vojvođanskoj trpezi svoje mesto nalaze brojne torte, koje su na nju stigle iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Srbije ili neznano odakle. Domaćice se često odlučuju za: doboš, saher, Vasinu, lincer, pusla, pišinger tortu, za srneća leđa. Mnoge od ovih torti nose sa sobom interesantne priče. Jožef Doboš ( 1847 – 1924 ) veoma se…
Као poslastica od vajkada su u Vojvodini pravljene razne štrdule, gibanice, krofne, rezanci s makom, gomboce, tašci s pekmezom, kuglofi, milhbrot, koh . . Kolači su pripremani od belog brašna. Pravljenje kolača ima dugu tradiciju i spremani su za razne prilike. Postojali su veliki kolači i mali kolači ili buhtla, pleteni kolač, svatovski kolač, golubiji…
Lovački specijaliteti više nisu rašireni kao nekada, kada je lov bio važan kao stvar od prestiža i kada se na vlastelinskim imanjima održavao organizovani lov. No, pojedina jela su sačuvana poput najboljih trofeja. Visoka divljač je budila posebno poštovanje, zbog lepote i potrebne velike veštine da se uhvati. Stvar prestiža su bile raskošne lovačke večere…
U Vojvodini je svinjetina glavno meso za svakodnevne obroke, dinstana, pečena ili spremljena u paprikašu, a za praznike se najčešće služi pečena na ražnju. Pored svinjetine najčešće se koristi živinsko meso ( pilići, guske, patke, ćurke ) , ali i junetina, jagnjetima i ovčetina. Nedeljom se na trpezi često nalazi celo pečeno pile, ili pak pileći…
U bukvalnom prevodu sa nemačkog ( Rindfleisch ) – goveđe meso. To je meso koje je kuvano u supi, pa se onda izvadi, ohladi malo ili više i može se jesti sa sosom, renom ili senfom. U Vojvodini se pod rinflajšom smatra kuvano goveđe meso ( ali i uopšte meso iz supe ), kuvani krompir…
Reč supa ( Die Suppe ) prihvaćena je od Nemaca, pa time i samo jelo. Jedna od prepoznatljivih vojvođanskih supa je svakako nedeljna supa, a sprema se od različitog mesa. Nekad je to morčija supa, a veoma često se pripremaju i pileća, juneća, teleća, ali i pačija, guščija, ćureća, od fazana, od petla, pa čak…
Jela od testa su omiljena u Vojvodini, kako u Bačkoj, tako u Sremu i Banatu. Mnoga testa u vojvođanskoj, vode poreklo iz nemačke i slovačke kuhinje. U osnovi postoje dve vrste testa – za trenutnu i kasniju upotrebu. Za kasniju upotrebu se prave: trganci, tarana, rezanci ( za supe ili kao dodatak paprikašima, gulašima. ….
U Evropi se predjela služe već vekovima. Njihovo poreklo nije tačno utvrđeno, ali je poznato da su rimljani svoje gozbe počinjali grickajući celer, zelenu salatu i drugo povrće. Pretpostavlja se da je u antičkoj Grčkoj služenje predjela već bilo običaj. Kasnije su i ostali narodi Evrope prihvatili predjela, obogatili ih i još usavršili. Od savremenih…