Vino Fruškogorskog vinogorja

Gajenje grožđa u Vojvodini ima tradiciju više hiljada godina, još iz rimskog doba.

Ovde se, na tradicionalan način proizvode kvalitetna bela, crvena i crna vina, koja su se od davnina iznosila na stolove dvorova, hotela i restorana širom Evrope i sveta.

Ova vina potiču od sorti grožđa koja se uzgajaju na tri vojvođanske vinske regije.

 
Sremski Karlovci su tokom nekoliko vekova smatrani za srpsku prestonicu vina odakle su još u XV veku ona izvožena u Češku, Poljsku, Švajcarsku, Moldaviju i Belgiju. Upravo tu je razvijeno vinogradarstvo, jedno od najstarijih u Evropi, a izreka kaže da je vinu ” klima – sudbina, loza – majka, a zemlja- otac “. Autentično vino ovoga kraja je specijalno slatkasto – gorko vino, koje je češće rubin, ređe bele boje ” bermet “ .

” Bermet “ je još pre 150 godina izvožen u SAD, a trošio se, kažu, u velikim količinama i na Bečkom dvoru, a zapisano je da se ” bermet ” nalazio na vinskoj karti prvog i poslednjeg putovanja broda ” Titanik ” .

Legenda kaže da je u vreme vladavine Austrougarske u Karlovcima bila rečna luka iz koje se vino vozilo za Beč. Marija Terezija se, kada je probala ” bermet “ , raspitivala otkud dolazi to tako lepo piće, naručivši prilične količine, a kada su joj rekli da se vino pravi u jednom malom regionu iz kojeg muškarce stalno regrutuju u ratove, carica je odmah fruškogorske muškarce oslobodila ratovanja omogućivši im tako da samo proizvode vino.

Kažu, takođe, da su se još u XVII i XVIII veku ova vina pila na mnogim evropskim dvorovima – francuskom, bečkom, češkom. Ukoliko je trebala da se izdejstvuje neka dozvola bečkog dvora podmićivalo se vinom. Postoji podatak da je najdraži dar dvoru u Londonu bio, kada na poklon iz Beča dobiju bermet.

Proces proizvodnje ” bermeta “ je spor i skup s obzirom na to da se radi o posebnoj recepturi koja je tajna svakog proizvođača. Ima ga samo u Karlovcima, nema ga čak ni u Francuskoj.

” Bermet ” – ” plemenita kapljica s biljem “ , kako ga još zovu, jedno je od malobrojnih vina koje se piju kao aperitiv ( pića koja otvaraju apetit ) i dižestiv ( pića koja se piju uz desert – vanilice, salčiće ili orasnice ) .

U njegovom složenom mirisu i ukusu, oni koji znaju, odmah prepoznaju ukus sušenog južnog voća – smokve, korice narandže, akija , rogača, muskatnog oraščića, vanilije ili pelina.