Vojvodina

U Vojvodini je svinjetina glavno meso za svakodnevne obroke, dinstana, pečena ili spremljena u paprikašu, a za praznike se najčešće služi pečena na ražnju. Pored svinjetine najčešće se koristi živinsko meso ( pilići, guske, patke, ćurke ) , ali i junetina, jagnjetima i ovčetina. Nedeljom se na trpezi često nalazi celo pečeno pile, ili pak pileći…

U bukvalnom prevodu sa nemačkog ( Rindfleisch ) – goveđe meso. To je meso koje je kuvano u supi, pa se onda izvadi, ohladi malo ili više i može se jesti sa sosom, renom ili senfom. U Vojvodini se pod rinflajšom smatra kuvano goveđe meso ( ali i uopšte meso  iz supe ), kuvani krompir…

Reč supa ( Die Suppe ) prihvaćena je od Nemaca, pa time i samo jelo. Jedna od prepoznatljivih vojvođanskih supa je svakako nedeljna supa, a sprema se od različitog mesa. Nekad je to morčija supa, a veoma često se pripremaju i pileća, juneća, teleća, ali i pačija, guščija, ćureća, od fazana, od petla, pa čak…

Jela od testa su omiljena u Vojvodini, kako u Bačkoj, tako u Sremu i Banatu. Mnoga testa u vojvođanskoj, vode poreklo iz nemačke i slovačke kuhinje. U osnovi postoje dve vrste testa – za trenutnu i kasniju upotrebu. Za kasniju upotrebu se prave: trganci, tarana, rezanci ( za supe ili kao dodatak paprikašima, gulašima. ….

U Evropi se predjela služe već vekovima. Njihovo poreklo nije tačno utvrđeno, ali je poznato da su rimljani svoje gozbe počinjali grickajući celer,  zelenu salatu i drugo povrće. Pretpostavlja se da je u antičkoj Grčkoj služenje predjela već bilo običaj. Kasnije su i ostali narodi Evrope prihvatili predjela, obogatili ih i još usavršili. Od savremenih…

Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepta u Sremskim Karlovcima. Prvi srpski kuvar sastavio je i štampao jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol, na Petrovdan 1855. godine. U Novom Sadu je iz štampe 1877. godine izašao Kuvar Katarine Popović – Midžine,…